Opis
U narodu se požegača još naziva i madžarka, bistrica, plava šljiva, ćustendilska šljiva. Poreklom je iz Azije. U Evropu (Grčku) je došla pre nove ere. Rasprostranjena je u Evropi i Severnoj Americi. Nekada je bila vodeća sorta šljive kod nas. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra a na većim nadmorskim visinama i kasnije. U hladnjačama se plod može čuvati do mesec dana.
Stablo požegače na izdanačkom korenu je srednje bujno, a na korenu dženarike bujno. Deblo požegače je osetljivo na izmrzavanje, naročito na jugozapadnim položajima. Kruna je gusta, piramidalna, i odlikuje se velikom nosivošću. Grane su elastične i retko se lome pod teretom ploda. Može se kalemiti na dženariku i belošljivu. Kasno lista, naročito klonovi poznati u narodu kao poznice.
